Žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.
Žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje može produžavati neograničen broj puta.
Prijavljeni i registrovani žig predstavlja samostalno imovinsko dobro i svome nosiocu daje isključiva prava predviđena zakonom.
Osim navedenog, nosilac žiga ima pravo drugim licima zabraniti da neovlašteno koriste:
Nosilac žiga dužan je koristiti žig. Ako se bez opravdanog razloga žig ne koristi, svako zainteresovano lice može pokrenuti postupak za prestanak tog žiga zbog nekorištenja.
U publikovanom primjeru iz sudske prakse, presudom je utvrdjena povreda zaštićenog robnog žiga „BOSANSKI LOKUM“, broj: BAZ0812435. Tuženom je zabranjeno korištenje žiga u pravnom prometu na bilo koji način, uz obavezu da tuženi izvrši brisanje bespravno korištenog žiga u ambalaži, dokumentaciji i registrima (Općinski sud u Travniku, 051 0 Ps 070846 13 Ps, 04.06.2013.).
U drugom sličnom slučaju, sudskom presudom je tužiocu dosudjeno i pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede žigova “Sprajt“, “Fannta“ i “Coca Cola“ (Apelacioni sud Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, Gž-282/02, 24.10.2002.).